Šta uzrokuje autoimune bolesti i koji suplementi su najbolji kao dodatna terapija
Imuni sistem nas čuva od različitih bakterija i virusa te kada organizam oseti da je ugrožen, formiraju se antitiela koja napadaju iste te bakterije i viruse. Kod autoimunih bolesti, imuni sistem pogrešno detektuje neke delove tela kao strane i tada luči autoantitela koji napadaju naše zdrave stanice. Zavisno od organa koji je napadnut od strane vlastitog organizma, razlikujemo više od stotinu autoimunih bolesti, a najčešće se javljaju dijabetes tip 1, reumatoidni artritis, psorijaza, multipla skleroza, upalne bolesti creva – Chronova bolest i ulcerozni kolitis, lupus, Hašimoto sindrom, Adisonova bolest, miastenija gravis, Grejvs-Bezedovljeva bolest, celijakija, vaskulitis, perniciozna anemija i mnoge druge. Dijagnostika samih autoimunih bolesti je dosta kompleksna, mnogi simptomi se često podudaraju ali se najčešće radi ANA test ili antinukleinski test čiji pozitivni rezultat znači veliku verovatnoću da je prisutna autoimuna bolest. Dalji testovi mogu odrediti o kakvoj je tačno autoimunoj bolesti reč te kako će teći dalji tok terapije. Naučnici veruju kako su autoimuni poremećaji posledica više faktora – genetskih, molekularnih i staničnih, koji zajedno dovode do bolesti što dugoročno slabi odbrambeni sistem organizma.
Nepoznat uzrok
Tačan uzrok autoimunih bolesti nije poznat, alternativna medicina smatra da postoje određeni okidači koji se nalaze u našoj okolini koji mogu dovesti do pojave simptoma. Neki od njih su: neadekvatna prehrana (fast food, termički obrađena hrana), pušenje, stres, izostanak fizičke aktivnosti, zagađenost same okoline, što sve može dovesti do upalnih procesa u organizmu. Istraživanja su svakako u toku. Osnovna terapija bolesti su različiti imunosupresivni lekovi uz lekove koji se koriste za konkretne simptome ublažavanja boli (poput nesteroidnih antireumatika, npr ibuprofen ili acetilsalicilna kiselina). Dodatno, ukoliko obratimo pažnju na pravilnu prehranu, umerenu fizičku aktivnost, uz dodatak fitoterapije i aromaterapije te dodataka prehrani, možemo usporiti sam tok bolesti ili lečiti njene simptome. U terapiji bola kod autoimunih bolesti, mogu se koristiti aktivne komponente biljaka poput paprike, kleke ili borovice, arnike, kamilice, hajdučke trave, timjana, kurkume, mente ili đumbira. Ti pripravci su uglavnom u obliku čajeva, kapi ili eteričnih ulja za unutrašnju i vanjsku upotrebu. Svakako treba obratiti pažnju na neke biljke koje imaju imunomodulirajuće delovanje, poput ehinaceje ili medicinskih gljiva, koje su kontraindicirane kod pacijenata sa autoimunim oboljenjima. Preparati đumbira mogu pomoći kod olakšavanja simptoma reumatoidnog artritisa. Homeopatska medicina takođe može biti od pomoći kod otklanjanja simptoma lupusa, obzirom da već postoje određene smernice.
Generalne smernice suplemenata koji bi se mogli koristiti kao dodatna terapija su omega 3 masne kiseline, vitamin D, antioksidansi te prirodni suplementi koji jačaju imunitet bez imunomodulatornog delovanja. Biološka aktivnost stanice zavisi od vrste masnoće koju unosimo u organizam hranom. Za održavanje zdravlja, bitan je balans između omega-6 i omega-3 masnih kiselina. Budući da dosta konzumiramo termički obrađenu hranu i gotove proizvode, pretežno unosimo omega-6 masne kiseline te je neophodno omega-3 masne kiseline unositi putem suplemenata. Na taj način omogućujemo organizmu normalnu aktivnost stanica. Uobičajena dnevna doza bi bila 1-2 g u kapsulama ili ulju a koje sadrže idealnu srazmeru dve vrsta masnih kiselina (EPA- eikosapentanoična kiselina I DHA- dokosaheksanoična kiselina), obično 180 mg EPA i 120mg DHA.
Vitamin D ili kako ga još nazivaju “vitamin sunca” svrstava se među vitamine iako u stvari ima obeležja hormona. Ukoliko ima dovoljne izloženosti organizma suncu, sintetizira se u koži iz provitamina D i u idealnim uslovima, ne mora se unositi putem dodataka prehrani. Međutim, naš način života kao i klimatske promene, vrlo često dovode do manjka vitamina D kod većine populacije. Brojne studije su pokazale manjak vitamina D kod pacijenata sa autoimunim oboljenjima, njegov nivo je usko povezan sa rizikom od autoimunih bolesti te je vitamin D uključen u prevenciju i zaštitu od autoimunih bolesti. Dnevna doza po najnovijim studijama se može kretati i do 5.000 IU upravo za pacijente sa autoimunim bolestima. Svakako je preporuka da vašu konačnu dozu odredi vaš lekar. Budući da je to vitamin topiv u mastima, potrebno ga je uzimati uz ili nakon obroka. Pacijenti koji imaju problem sa gutanjem ili tokom dana žele smanjiti unos tableta ili kapsula, Cali Vita kapi D3 je idealan oblik za njih. Apsorpcija D vitamina se dešava direktno unutar usne šupljine, putem sluznice, zaobilazi se crevni trakt i što je jako bitno, značajno se smanjuje interakcija sa drugim lekovima. Od suplemenata, pacijenti sa autoimunim oboljenjima, još mogu koristiti preparate matične mleči, Bee Power (CaliVita) Rađeno je niz studija upravo na ovu temu, poput one da u matičnom mleču postoji jedan spoj, kiselina koja može biti potencijalni lek za reumatoidni artritis. Nadalje, podaci jedne studije sugeriraju da matična mleč može biti korisna u prevenciji ranog početka sistemskog eritematoznog lupusa Apiterapija, odnosno terapija pčelinjim proizvodima, se takođe pokazala efikasnom u lečenju psorijaze. Nutricionisti preporučuju prehranu bogatu svežim voćem i povrćem, celovitim žitaricama, smeđom rižom, mlečnim proizvodima sa niskim sastavom masnoća, ribom i peradi te izbegavanjem rafinisanih šećera, pržene hrane, crvenog mesa i zasićenih masnoća. Obzirom da nam je tlo siromašno važnim nutrijentima zbog silnih klimatskih promena, potrebne količine organizmu bitnih suplemenata moramo dodatno unositi oralnim putem.
Unos antioksidanasa
Uz gore nabrojane suplemente, potrebno je obratiti pažnju i na unos
antioksidanasa poput vitamina A, B kompleks vitamina, vitamina C i E, uz cink, hrom i selen. Naime, nedostatak cinka dovodi do slabije
glikemijske kontrole kod pacijenata sa dijabetesom, a hrom je neophodan
jer potiče aktivnost enzima koji su uključeni u metabolizam glukoze što
povećava inzulinsku aktivnost. Trenutne smernice za suplementaciju
selena kod Hašimoto sindroma, dane od strane European Thyroid
Association, su takve da se ne preporučuju takvim pacijentima, međutim
brojne studije su u toku a raspoloživi dokazi upućuju na to da postoji
opravdana upotreba selena, što bi u skoroj budućnosti moglo promeniti
trenutnu medicinsku praksu. Promenom prehrane i uvođenjem probiotika
kod pacijenata sa multiple sklerozom, menja se crevni mikrobiom
(skup svih mikroorganizama u crevima koji su neophodni za njegov
pravilan rad) te on počinje ličiti mikrobiomu zdravog pojedinca. Ovakve i
slične studije traže korelaciju između crevnog mikrobioma i
generalnog imuniteta kod ljudi pa ćemo u budućnosti sigurno čitati sve
više članaka i dokaza da je jako bitno ono što jedemo, da je pravilna
prehrana, umerena aktivnost, aktivan kontakt sa prirodom i prisutnost
duševnog mira osnova zdravog organizma a samim tim i odsutnost bolesti,
posebno onih kojima se još uvek ne zna uzrok, a to su upravo autoimune
bolesti. Sastav mikrobiote creva utiče na sistemski upalni proces a
jaka veza je primećena kod oboljenja dijabetesa, psorijaze,
psihomotornih i kardiovaskularnih bolesti. Vrlo često se uz psorijazu
pojavljuju i ostale bolesti poput gojaznosti, dijabetesa i
kardiovaskularnih smetnji stoga će dalja istraživanja biti ključna za
tesan odnos mikrobioma creva i pojave psorijaze, ali i mnogih drugih
upalnih stanja. Sama suplementacija kod ovih bolesti treba biti birana
adekvatno uz konsultaciju najpre lekara te i farmaceuta koji vam mogu
preporučiti najbolji oblik vitamina ili dodatka prehrani u idealnoj
dozi za vas., kao što su vrhunski dodaci prehrani suplementi CaliVite International.
Bioharmonex ~Emiter pulsnog magnetnog polja~
Link suplemenata CaliVita International za države EU :
Link suplemenata CaliVita International Srbija:
https://denispetrovic.
Online registracija u CaliVita International 👇
https://germany.calivita.com/registration/0037902184
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala lepo !